7 vrsta plastike koje uništavaju naše zdravlje

Nalazi se svuda oko nas – u našim kućama, zidovima, vodovodnim cijevima, bocama i limenkama, prostirkama, stomatološkim plombama, sočivima za naočare, telefonima, automobilima i baštama i u još mnogim drugim stvarima. 

Pored razornog uticaja na zdravlje planete, uticaj plastike na ljudsko zdravlje je veoma štetno. Deceniju za decenijom smo gledali kako su stope raka dojke i prostate rasle, tako je i stopa nataliteta kod muškaraca opadala, mlade djevojke su ulazile veoma rano u pubertet, dječaci su postajali sve više hiperaktivniji i sve deblji. Svi ovi uslovi proizilaze iz više faktora, ali efekti plastike se ne mogu isključiti. 

Endokrini poremećaji su veza između opasnosti po ljudsko zdravlje i plastike. U ljudskom tijelu, endokrini poremećaji imitiraju akcije hormona estrogena. Oni poremete hormonski balans i mogu da stimulišu rast tumora u dojci, materici ili prostati. Oni mogu da utiču na plodnost, trudnoću, i još gore, mogu da utiču na fetus mješanjem sa testosteronom, ometaju normalan seksualni razvoj. Ovaj poremećaj nije često očigledan do odraslog doba i obuhvata povećan rizik od raka. 

Jedan od glavnih hemikalija koje se koriste za proizvodnju plastike je bisfenop A, ili BPA, endokrini poremećaj koji preovladava u velikom broju i širokoj upotrebi proizvoda, od kojih su najmanje plastične boce, plastika za hranu i piće i metalne konzerve. Toplota, ponovno pranje, kisjelost, i alkalnost izaziva BPA u plastici koja se luči u našu hranu i piće. Dalje, BPA se ispira u našim podzemnim vodama iz svih plastika koje se nalaze na deponijama. Konzumiramo BPA od svih riba koje jedemo, a koje su prethodno progutale svu tu plastiku koja je plutala po okeanu. U jednom istraživanju, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, otkrili su da 95% od uzorka urina sadrži neku količinu od BPA. To nam je u krvi, u majčinom mlijeku. Mala djeca su u najvećem riziku jer sve stavljaju u usta, dišu i piju više, u odnosu na svoju veličinu, a izlučuju otpad sporije. 

Zdravstveni rizici BPA su primjećeni  prvenstveno kroz testiranja na životinjama, a postoji polemika oko toga da li se na čovjeka može prenijeti rizik sa testiranja na životinjama. Međutim, mnogi od negativnih efekata BPA, kao što su rak, gojaznosti, dijabetis tipa - 2, pa čak i autizam, uočeno je da su se povećali u ljudskoj populaciji u poslednjih 50 godina, odražavajući uspon plastične potrošnje.

Iako je Uprava za hranu i ljekove utvrdila da su nivoi BPA bezbjedni, Sara Jansen, članica savjeta za odbranu prirodnih resursa, kazala je za“Mother Earth News, da "BPA treba smatrati kao opasnost za ljudski razvoj i reprodukciju sa jasnim dokazima neželjenih efekata." mnoge zemlje, uključujući SAD, zabranili su prisustvo BPA u bočicama. Zajednička zamjena često je bisfenol s ( BPS ), koji je takođe endokrini disruptor, i čini se da izaziva mnoge od istih problema kao BPA.

Polikarbonatske flaše vode, popularne među onima koji žele da minimiziraju plastična zagađenja, predstavljaju glavni izvor izlaganja ljudskog organizma BPA. Studije su pokazale da se BPA luči u vodi čak i na sobnoj temperaturi, a kada se izloži ključaloj vodi, BPA se luči 55 puta brže nego što je prije izlaganja toploti.

Još jedna klasa endokrinog disruptora se zove ftalat i takođe je  prisutan u plastičnim proizvodima koji sadrže PVC. Ftalati se koriste da omekšaju plastiku i mogu se naći u igračkama, dezodoransima

i šamponima, tuš zavjesama, kabanicama, pakovanjima hrane i u bezbroj drugih proizvoda. Ftalati su labavo vezani za plastiku i lako se  apsorbuju u hranu, pića i pljuvačku, i kao BPA, su često otkriveni u našim tijelu. Najzabrinjavajući uticaj ftalat ima na reproduktivno zdravlje kod muškaraca. 

Opasnosti od plastike nisu samo kod uzimanja hrane. Tokom industrijske proizvodnje plastike, sve vrste toksičnih hemikalija su oslobođene, od kojih su mnoge kancerogene ili neurotoksične. To bi uključivalo vinil hlorid, od PVC-a; dioksin i benzen, iz polistirena; i formaldehid, od polikarbonata. Mnogi od ovih toksina su poznati kao POP. Oni su veoma toksični, i kao plastika, oni ne nestaju tako lako.

Plastika dolazi u više varijanti, različite kombinacije smola i polimeri stvaraju plastike sa različitim svojstvima, i različite vrste plastika predstavljaju različite vrste opasnosti. Brojevi ugrađeni na većini plastike pokazuju od čega je plastika nastala, kako bi se pravilno reciklirala. (Realnost je da jedva 10% plastike se reciklira)

Ovde su najčešće plastike, po broju i nekim opasnostima koje one prouzrokuju.

1. PET: Polietilen tereftalat

PET se često koristi u komercijalno prodatim flašama vode, bocama bezalkoholnih pića, bocama sportskih pića i bocama za začin (kao što je kečap). Iako se generalno smatra "sigurnom" plastikom, a ne sadrži BPA, u prisustvu toplote može da nastane antimon, otrovan metaloid u hrani i piću, što može izazvati povraćanje, dijareju i stomačne čireve. Neke studije su pokazale da je iznos od 100 puta antimona u flaširanim vodama veći nego u čistim podzemnim vodama. Što je boca duže na polici ili izložena toploti ili sunčevom zračenju, više antimona je verovatno izlučeno u proizvod.

2. VGP:  Velika gustina polietilena

VGP se najčešće koristi u mlijeku i bocama za sokove, bocama deterdženta, bocama šampona, kesama, i u kutijama za žitarice. Kao i PET, takođe se smatra "sigurnim", ali je pokazano da luči estrogen hemikalije opasne po fetuse i maloljetnike.

3. PVC: polivinil hlorid

PVC može biti fleksibilan ili krut, a koristi se za vodovodne cijevi, za pakovanja hrane, pakovanja kolača, plastičnim dečijim igračkama, stoljnjacima, vinil podnim oblogama, prostirkama za dječje igre, i blister pakovanja (kao što je za ljekove). PVC- sadrži ftalat pod nazivom DEHP (DEHP proizvodi su zabranjeni u mnogim zemljama, ali ne i u SAD). Kod nekih proizvoda, DEHP je zamijenjen sa drugom hemikalijom, koja se zove DINP i koja je takođe pokazala da ima hormonskih poremećajnih svojstava.

4. LDPE : niske gustine polietilena

LDPE se koristi za suve vreće za čišćenje, hljeb torbe, novinske torbe, kese za proizvode i vreće za smeće, kao i "papirne" kartone za mlijeko i čašama za toplo/hladno piće. LDPE ne sadrži BPA, ali kao i kod većine plastike, može lučiti estrogene hemikalije. 

5. PP : polipropilen

PP se koristi za pravljenje posuda za jogurt, kontejnera za delikates hranu i izolaciju zimske odjeće. PP zapravo ima visoku toleranciju na toplotu i kao takva, luči mnoge hemikalije koje i druge plastike luče.

6. PS : polistiren

PS poznat kao stiropor, se koristi za čaše, tanjire, kontejnere za ambalažu, tašne za meso iz supermarketa, i pakovanja kikirikija. Polistiren može da luči stiren, kako se sumnja, kancerogen, posebno u prisustvu toplote (vrela kafa u čašama od stiropora) . 

7. Sve ostalo

Bilo koja plastična stavka koja nije napravljena od gore navedenih šest plastika je spojena kao # 7 plastika. Bilo koja plastika označena sa # 7 vjerovatno luči BPA i/ili BPS, obje moćni endokrini poremećaji, vezani za mjenjanje raspoloženja, rasta, razvoja, seksualne funkcije, reproduktivne funkcije, i puberteta. Sumnja se da povećava rizik reproduktivnih kancera, gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetisa tipa 2.

Opasnosti od gasova 

Opasnost od hemikalija u plastici nije ograničen na lučenjima iz boce i omotima za hranu. Drugi značajan izvor zabrinutosti je od gasova (takođe poznat kao gasiranje). Novi automobilski miris, ili miris iz novog tepiha, sintetičkih vlakana ili nove plastične igračke se zapravo zove gasiranje. 

Ono što se dešava hemijski, je da se isparljiva organska jedinjenja (VOC) isparavaju u vazduhu oko nas. Ovi gasovi su, u mnogim slučajevima, opasni po zdravlje ljudi. 

Ovi VOC uključuju aldehid, alkohole, plastifikatore, i alkane. PVC je verovatno najveći proizvođač gasa i on preovladava u domaćinstvima. Nakupljanje VOC u domaćinstvu (ponekad se naziva - sindrom zgrada) može da dovede do simptoma kao što su vrtoglavica, mučnina, alergije kože/oka/nosa/iritacija grla i astme. Dugoročna šteta može uključivati rak i bolesti srca. Toplota može da ubrza proces gasiranja.

Abeceda izbjegavanja plastike 

Očigledno rješenje za izbjegavanje plastične toksičnosti je da se izbjegne plastika. 

Nikada ne grijte i ne stavljajte plastične zdjele sa hranom u mikrotalasnu, to povećava lučenje hemikalija.

Izbegavajte kontakt sa BPA izbegavajući plastični omotač, plastične posude za hranu (upotrebite metalne ili staklene posude), i flaša za vodu za jednokratnu upotrebu (za višekratnu upotrebu koristite  ne- plastične ili boce koje ne sadrže BPA).

Potražite BPA-free na etiketi proizvoda (iako to nije garancija bezbjednosti, to bar ograničava izloženost BPA). Koristite metalne i drvene posude za jelo i kuvanje umjesto plastičnih. 

Potražite posude za vodu i hranu koje ne sadrže BPA. Izbegavajte ftalate tako što ćete prvobitno izbjegavati PVC proizvode. 

Potražite etikete na kojima piše phthalates-free. 

Kada  je to moguće, Air New proizvodi od plastike kao što su dušeci na naduvavanje, tepisi sa sintetičkim vlaknima, stolnjaci i igračke iznesite napolje na nekoliko sati da se  VOC raziđe. 

Izbjegavajte plastiku numerisanu sa  # 6 i # 7 kada god je to moguće.

Izvor: http://ecowatch.com/
Pripremili: Anđela Đurđevac i Ivan Mijanović

10 načina kako zagađeni okean utiče na zdravlje ljudi

Naši okeani su vrlo zagađena i puni plastike. Oko 8 miliona tona plastike je bačeno u svetskim okeanima svake godine, a prema novom istraživanju, većina tog otpada dolazi iz samo pet zemalja: Kine, Indonezije, Filipina, Tajlanda i Vijetnama. Bez obzira na svoj izvor, plastična zagađenja imaju razarajući učinak na morski život.

Izvor: http://ecowatch.com

Pripremili:  Ivan Mijanović

Pedeset načina za očuvanje Zemlje

Danas smo svedoci sve većem ugrožavanju naše planete, usled sve većeg pritiska na životnu sredinu sa kojom smo okruženi. Taj pritisak se ogleda u trošenju enormnih rashoda električne energije, male reciklaže, ispuštanja velikih količina štetnih materija u životnu sredinu i sl.

Treba navesti činjenicu, da je samo mali broj ljudi svjestan posledica koje svakodnevno prouzrokujemo svojim činjenjem ili ne činjenjem prilikom obavljanja svakodnevnih obaveza. 

Ovim člankom želimo da postaknemo da se poveća broj ljudi koji brinu o životnoj sredini, a kroz to, i o svom zdravlju i svojim računima. Ipak je vrijeme da "Mislimo globalno, a djelujemo lokalno". 

U članku navodimo pedeset načina za smanjenje računa, a takvim postupcima utičete i na zaštitu životne sredine.

Dnevni boravak

 1.       Zamjenite sijalice

Uštedićete 66% više energije zamjenom užarenih sijalica sa kompaktnim fluorescentnim sijalicama (CFL).

 2.       Koristite CFL sijalice

Uštedićete 400 funti emisije gasova staklene bašte ako zamjenite jednu užarenu sijalicu sa jednom kompaktnom fluorescentnom sijalicom.

 3.       Koristite produžne kablove

Pomoću višestrukih priključaka na produžnim kablovima i isključivanja istih kada nisu u upotrebi, možete smanjiti potrošnju energije u svom domu do 15%.

 4.       Isključivanje

Tipično, televizori su uključeni 17 sati dnevno. Isključite televizor kada nije u upotrebi radi uštede energije.

 5.       Bambus je bolji

Bambus je najbrža rastuća biljka na zemlji. Ova brza stopa dopune znači da je ekološki bolji od stabla drveća koja koristimo kao drvene podove.

 6.       Otvorite roletne

Možete sačuvati 10% energije na grijanje kada otvorite roletne tokom dana da pustite dnevno svjetlo unutra.

 7.       Magični tepisi

Koristeći tepihe za drvene podove možete sačuvati od 4 do 6% na računima za struju.

 8.       Zabava!

Pozovite svoje prijatelje kod sebe preko zime. Svaka osoba posebno može doprinijeti isti iznos topline kao 100 vatnih grijača.

 9.       Mazite

13% ljudi maze svoje mačke ili pse kao alternativan način da se zagriju.

 10.   Smanjite malo

Možete uštedjeti 60 funti godišnje tako što ćete smanjiti vaš termostat za 1°C.

Kuhinja

 11.   Mračni frižideri

Držeći frižider na suncu, natjeraćete ga da radi brže da bi ostao hladan.

 12.   Zavirivanje u frižider

Zavirivanje u frižider može da vas košta od 16 do 36 funti godišnje. Zato odlučite šta hoćete prije nego otvorite frižider!

 13.   Aparati niske energije

Aparati kvalifikovani “energetskom zvijezdom” iskorišćavaju 10 - 50% manje energije nego standardni modeli.

 14.   7,6 cm

Preporučljiv prostor između frižidera i zida da bi se osigurao pravilan protok vazduha.

 15.   Ostaci kuhinjskog komposta

Razdvajanje i kompostiranje kuhinjskih ostataka ne samo da smanjuje količinu otpada iz domaćinstva u deponije, takođe smanjuje troškove vezane za prikupljanje smeća.

 16.   Čistite sa sirćetom

Prirodni način da ubijete bakterije, bakcile i buđ.

 17.   Koristite mikrotalasnu

Uštedjećete 50% energije koristeći mikrotalasnu rernu, nego konvencionalnu.

 18.   Koristite energetski – efikasno posuđe

Koristite stakleno, silikonsko ili keramičko posuđe. Oni su najefikasniji za korišćenje u rerni i mogu da smanje zahtjevanu temperaturu.

 19.   Pametna mašina za pranje posuđa

Sačuvajte energiju izbijegavajuću pred – ispiranje, korišćenje punog opterećenja i sušenje sudova vazduhom pred kraj pranja.

 20.   MULTITASK u rerni

Koristite oba regala u rerni u isto vrijeme da ispečete ili zagrijete hranu.

 21.   Držite zatvoreno

Temperatura rerne se može sniziti do 65°C  kada otvorite vrata na 30 sekundi. Nemojte dolaziti u iskušenje da neprestano i nepotrebno provjerate svoje kuvanje.

Spavaća soba

 22.   Eko – mirisi

Umjesto hemikalija i sintetičkih mirisa, korisitite 100% esencijalna ulja i mirise bez aerosola.

 23.   Izrasle kućne biljke

Budite bukvalno zeleni i poboljšajte kvalitet vazduha u vašoj spavaćoj sobi.

 24.   Koristite Eko – boje

Sadrže veoma niske nivoe nestalnih organskih jedinjenja.

 25.   Izmjenite namjenu

Budite kreativni! Upotrebite ponovo stari namještaj, umjesto što ćete kupiti novi.

 26.   Spavajte na organskoj posteljini

Pamučne posteljine čine 25% svjetske upotrebe insekticida. Prebacite se na organski pamuk.

 27.   Zid ne poliester

Ako birate između zida ili pokrivača od poliestera, odlučite se za zid. Više je eko – prijateljski za proizvodnju.

 28.   Energetski – efikasni prozori

Energetski – efikasni prozori će vas osviježavati tokom ljeta i grijati tokom zime, zahvaljujući njihovoj boljoj izolaciji.

 29.   Ne toksični dušeci

Kupite novi dušek koji nije tretiran sintetičkim hemikalijama i toksičnim materijalima.

Kupatilo

 30.   Isključite

Kada perete zube, ne zaboravite da zatvorite slavinu.

 31.   Instalirajte nisko protočne toalete

Čine 30% ukupnog korišćenja vode u zatvorenom prostoru.

 32.   Zaustavite kapanje

182 litra vode se izgubi za nedelju dana iz česme koja kaplje.

 33.   Kupujte reciklirani toalet papir

 34.   Otvorite svoje prozore

Višak vlage izaziva buđ. Ako nema toksične buđi, nema potrebe za korišćenjem štetnih hemikalija.

 35.   Brijte se pametno

Uzmite šoljicu tople vode da isperete svoj brijač, umjesto što koristite vodu sa česme.

 36.   Koristite nisko protočni tuš

Četvoročlana porodica može godišnje da sačuva 160, 000 litara vode instaliranjem nisko protočnih tuševa.

 37.   Nabavite pauk biljku

Držeći pauk biljku u kupatilu, omogućavate pročišćavanje vazduha.

 38.   Popravite toalet koji kaplje

Toaleti koji kaplju mogu da potroše 757 litara svakog dana. Popravite ih.

 39.   Tuširanje

Tuširanje iskorišćava svega 14 % vode koja se utroši za kupanje.

Pomoćna prostorija

 40.   Sušenje na držaču

2 do 3 kg karbonskih emisija se proizvodi svakih sat vremena kada se koristi sušilica. Umjesto toga sušite odjeću na držaču.

 41.   Perite na 30°C

Pranje odjeće na ovoj temperaturi troši oko 40% manje struje nego pranje na većim temperaturama, uštedjećete 13 funti godišnje na račune za struju.

 42.   Energetska zvijezda

Mašina sa energetskom zvijezdom može uštedjeti 50%  više vode, poredeći sa standardnim modelima.

 43.   Hladnije je bolje

85 - 90% energije se troši u zagrijavanju vode kada perete veš. Umjesto toga koristite hladnu vodu.

 44.   Koristite sapunaste orahe

Ovo su bobice od grmlja saponije. Potpuno prirodne i antialergijske, mogu se koristiti za pranje veša i mogu se kompostirati jednom, jer nisu za višekratnu upotrebu.

 45.   Koristite koncentrisane deterdžente

Ovo su manja pakovanja i imaju manje ugljen – dioksida zbog jeftinijih troškova transporta.

Bašta

 46.   Postavite bure za kišnicu

Bure za kišnicu može smanjiti vaše troškove vode iz mreže za 70%.

 47.   Kompostirajte organske materije

Kompostirane organske materije mogu umanjiti potrebu za vodom, đubrivom i pesticidima.

 48.   Kamin

Gorenje drva napravljenih od alternativnih materija će osloboditi 80% manje emisija nego obično drvo kada gori. Opcije uključuju drva napravljena od reciklirane pilotine, iskorišćenih zrna kafe i soje.

 49.   Domaće uređenje

Zaštitite svoje lokalno okruženje, sadeći biljke koje rastu u vašem području.

 50.   Koristite domaće pesticide

Isjeckani list od paradajza, uljani sprej od bijelog luka, su samo nekoliko recepata koji mogu otjerati bube.

Izvor: http://ecowatch.com/

Pripremili: Anđela Đurđevac i Ivan Mijanović

Razumijevanje klimatskih promjena u 10 jednostavnih koraka

Poslednji izvjestaj Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama je skoro pa gotov, a napisan je od strane hiljadu naučnika. Izvjestaj je veoma važan, ali i pomalo dosadan.

Ono što ljudi treba da znaju je: Koliko su loše klimatske promjene? Šta možemo da uradimo povodom toga? Koristeći najnovije IPCC nalaze i nekoliko drugih nedavnih otkrića, ovo je naš pogled na ono što treba da znate o klimatskim promjenama i šta da radite sa njima.

1. Političari govore - malo šta se dešava

Političari provode dosta vremena govoreći o smanjenju emisija gasova staklene bašte koje uzrokuju zagrijavanje planete. Ali, uprkos svim pričama, emisije i dalje rastu. Od 2000. do 2010. godine emisije gasova staklene bašte su rasle brže nego ranije. Razlog? Mi nastavljamo da sagorijevamo više fosilnih goriva. Savjet naučnika iz oblasti klime, je jasan: moramo da se oslobodimo od veštačkih emisija ugljenika u potpunosti.

2. Bez akcije, stvari će se pogoršati

Ponestaje nam vremena i ako ne počnemo da se zajednički borbimo protiv klimatskih promjena, posledice će biti sve gore. Bez smanjenja emisija život na Zemlji će biti veoma topao, haotičan i nepredvidiv. Globalno zagrijevanje će djelovati kao stara, slomljena mikrotalasna - neki delovi planete će doživjeti blage poraste u temperaturi dok će drugi jednostavno izgoreti.

Ako uskoro ne smanjimo emisije, apokaliptički šumski požari, smrtonosni toplotni talasi i gubici u proizvodnji hrane mogli bi da postanu normalne pojave. Sa visokim temperaturama vazduha i mora, ekstremni vremenski događaji će se dešavati sve više i više, i dovešće do uništavanja domova i sredstva za život. Kako nivo mora raste, tropsko-ostrvske države mogu biti pod vodom i veći gradovi, kao što su London i Njujork će biti u ozbiljnoj nevolji .

Naučnici su identifikovali određene vruće tačke - nivo zagrijavanja iznad kojih ćemo početi brže ići prema izuzetno opasnim, nekontrolisanim i nepovratnim promjenama. Naučnici se slažu o realnosti ovih vrućih tačaka, ali je i dalje teško reći tačno koliko zagrijevanja će biti potrebno da dođe do njih.  Zbog ozbiljnosti postizanja jednog ili više ovih vrućih tačaka, jedino razumno rješenje je da pokušamo da ih izbjegnemo tako što ćemo ograničiti dalje zagrijavanje što je više moguće .

 

3. Još uvijek možemo spriječiti klimatski haos

Do sada, prosječna temperatura na površini planete porasla je za oko 0,85°C u odnosu na prethodna industrijska vremena. Dalji porast prosječne temperature na Zemlji izazvao bi velike glečere da se otope, nivo mora da poraste, vrste da se kreću, i tako dalje.Svjetski lideri su se  složili da se smanji emisija, tako da se ograniči zagrijevanje do maksimalno 2°C u nadi da ćemo izbjeći uticaj veoma opasnih posledica. Ali čak 2°C bi moglo izazvati ozbiljne probleme za mnoge djelove svijeta. To je razlog zašto više od 100 zemalja traže da se zagrijevanje održava ispod 1,5°C. Dobra vijest je da, prema IPCC, ipak je moguće ograničiti zagrijevanje na oko 1,5°C ili možda čak i manje. Da bi se to postiglo, vjerovatno ćemo morati da smanjimo emisiju gasova staklene bašte negdje između 70 % i 95 % do 2050. Imamo 35 godina da to uradimo.

 

4. Potrebna nam je transformacija

Odakle emisije gasova staklene bašte dolaze i kako da ih se otarasimo? Većina emisija dolaze iz sagorijevanja fosilnih goriva - uglja, nafte i prirodnog gasa. Ako želimo da izbjegnemo klimatske promjene, mi ćemo morati da transformišemo cio naš energetski sistem i da zaustavimo kopanje i spaljivanje ovih goriva.

Niz alternativnih izvora energije može da se koristi kao zamjena fosilnih goriva, ali što je najvažnije, moramo povećati energetsku efikasnost. Takođe, je potrebno zaustaviti sječe šuma, učiniti proizvodnju hrane održljivijom, i zamjeniti štetne industrijske gasove i procese čistim alternativama.

5. Ugalj je javni neprijatelj broj jedan

Ugalj je najprljaviji od fosilnih goriva, i njegovo sagorijevanje čini 73 % od emisija u proizvodnji električne energije. Ipak, između 2000. i 2010. godine, potrošnja uglja je rasla brzo, posebno u Aziji. Oslobađanje od uglja je ključ za borbu protiv klimatskih promjena.

Globalne zajednice i donosioci odluka počinju da shvataju koliko je ugalj zastareo i opasan. Upotreba uglja izaziva zagađenje vazduha, nestašice vode i drugih oštećenja ljudi i životne sredine. Oslobađanje od uglja bi poboljšalo zdravlje mnogih naroda i spasilo mnoge živote. Prema SZO, 1 milion ljudi umre svake godine zbog zagađenja vazduha ugljem. Neke od najdramatičnijih i najuticajnijih promjena se dešavaju u Kini i SAD. Kineski bum uglja čini se konačno dolazi do kraja, ali i u SAD, to zanači da je samanjena upotreba uglja za skoro 21 % od 2007.  Kako investitori počinju da shvataju da su dani uglja odbrojani, reputacija uglja se mijenja iz "velikog biznisa" ka "užasno lošem dugoročnom investiranju".

 

6. Obnovljiva energija je ovdje, jeftina i spremna da se uključi

Evo šta je novo od poslednjeg klimatskog izveštaja UN-a u 2007. godini: obnovljiva energija je napravila proboj. Obnovljivi izvori energije sve brže rastu i postaju mnogo jeftiniji. Vjetar je sada najjeftiniji izvor nove električne energije u sve većem broju zemalja, dok su cijene izgradnje solarnih elektrana pale za 80% od 2008. godine i očekuje se da će nastaviti da padaju.

Od 2005. do 2012. godine, proizvodnja električne energije od energije vjetra porasla je do pet puta i solarne energije za 25 puta. Obnovljivi izvori sada pokrivaju petinu cjelokupne potrošnje energije u svjetu. Kako stvari stoje, do 2030. vjetar bi sam mogao da obezbjedi petinu svjetske električne energije i do 2050. Sunce može biti glavni svjetski izvor napajanja. Iako se pomak već dešava, to se mora dešavati brže. Vlade treba da budu još profitabilnije u investiranju obnovljivih izvora energije umjesto fosilnih goriva.

7. Možemo i bez nuklearne energije i CCS – a

U principu, nuklearna energija i tehnologija hvatanja i skladistenja  uglja  (CCS) može pomoći da se smanji emisija. U praksi, ne izgleda da će se ovako šta desiti, i nije na velikoj skali u svakom slučaju.

Nuklearna energija, koja trenutno proizvodi samo 10,8% svjetskog snadbijevanja električnom energijom, na putu je ka izlazu. Reaktori širom planete su sve stariji i razvijanje novih postrojenja je skupo i obuhvata skrivene troškove. Oni će takođe veoma sporo proraditi. Još uvjek nismo smislili kako da se otarasimo nuklearnog otpada. Što se tiče tehnologije hvatanja i skladistenja  uglja, takođe je skupo i nije pokazalo mnogo rezultata. U stvari, CCS je tako skupo instalirati da tehnologija jednostavno nema ekonomsku održivost.

 

8. Ne možete to dirati

Ima još dosta uglja, nafte i gasa koji može da se iskopa, isisa i izvadi iz zemlje. Da bismo spriječili klimu da poludi, moramo da ostavimo većinu fosilnih goriva tamo gdje su. Ako nam je cilj da zadržimo povećanje temperature ispod 2°C, najviše što možemo sebi priuštiti je da koristimo oko jedne petine onoga što imamo u rezervi.

9. Djelovanje nije skupo. Nije gluma.

Naučnici su pokušali da shvate koliko će koštati da se uradi ono što je potrebno da klimatske promjene ne bi izmakle kontroli. Nije mnogo uopšte. Privreda će i dalje nastaviti da raste, samo što će rasti malo sporije.

Ako odustanemo od fosilnih goriva, velike su šanse da novac koji štedimo na zdravstvenu zaštitu zbog čistijeg vazduha, sam će isplatiti deo troškova radi te promjene. Prelazak na obnovljivu energiju je dobar za otvaranje novih radnih mjesta. Kada je Kina uložila u solarnu tehnologiju u 2010. godini, pola miliona novih radnih mjesta je kreirano.

 

10. Potrebno nam je da radimo zajedno, i da budemo korektni

Ako ćemo da transformišemo cijelu industriju energije u kratkom vremenskom roku,  mi ćemo morati da radimo zajedno.  Političari će morati da se umješaju i preuzmu odgovornost.

Bogate zemlje već emituju ogromne količine CO₂ (to je u suštini ono kako su se obogatili), i oni nose najveći dio odgovornosti za klimatske promjene koje mi sada vidimo. Ironično, oni koji su doprinjeli najmanje problemima, su oni najsiromasniji, a biće najteže pogođeni. U sredini, postoje zemlje koje se ubrzano razvijaju poput Kine, i po emisijama po osobi već prelaze Evropu, mogli bi da postanu oni koji mijenjaju igru u klimatskim akcijama.

Ako oštetite imovinu drugog lica, plaćate za to. To je ono što mi zovemo fer. Ako želimo zemlje sa veoma različitim nivoima odgovornosti, sposobnosti i ranjivosti za saradnju, moramo primjeniti iste principe pravičnosti u radu sa klimatskim promjenama. Zagađivači moraju da plate. Primjenom ovog principa treba da počnu od velikih korporativnih zagađivača. To je mjesto gdje veliki novac sjedi - novac napravljen od kopanja i sagorijevanja fosilnih goriva.

Izvor: www.greenpeace.org/

Pripremili: Anđela Đurđevac i Ivan Mijanović

Sprovedi i ti 28-dnevni izazov čićenja od plastike!

   Plastika je svuda oko nas. Pogledajte oko sebe sada i izbrojte stvari za koje znate da sadrže plastiku. Plastika je pogodna i jeftina, ali postoje neke velike zamke da bi se živjelo u plastičnom svijetu. Plastika skriva neke gadne sastojke, kao što su ftalati i BPA. I pored toga što zagađuje čovjekovo tijelo, sve što čini plastiku zagađuje planetu. Najbolji način za uklanjanje plastik iz svakodnevnog života je da se izbjegne jednokratna upotreba plastike koliko je to moguće: stvari poput plastičnih kesa, kesa za skladištenje prehrambenih namirnica i plastičnih boca za jednokratnu upotrebu.

  Kroz ovaj 28-dnevni izazov, naučićete kako da uklonite plastiku iz svog svakodnevnog života ili u kranjem slučaju da postanete manje zavisni od iste. 

Nedelja 1: Fokusirajte se na čuvanje hrane

Dan 1: Reciklirajte oštećenu, izgrebanu i neiskorišćenu hranu i piće u kontejnere za skladištenje- oštećena plastika ima veće šanse da izluči hemikalije u hrani.

Dan 2: Koristite manje plastične folije. Probajte neke nove proizvode, kao što je omot od pčelinjeg voska. Višekratne staklene posude sa poklopcima i papir od voska su takođe velike zelene alternative za čuvanje hrane. Čuvajte se aluminijumske folije, ali ako je koristite, onda ona ne smije doći u kontak sa vrućom hranom. Mekan metal, aluminijum se može lučiti u hranu i preći krvno- moždanu barijeru i povezuje se sa neurotoksičnim, hormonskim poremećajima i Alchajmerovom bolešću.

Dan 3: Izbacite svoju plastičnu bocu za vodu. Potražite posudu za vodu, napravljenu od čelika i izbjegavajte one sa plastičnim oblogama. Staklene boce sa silikonskim ručkama su takođe velika opcija. (Evo nekih opcija za ne- plastične boce za vodu http://www.rodalewellness.com/living-well/our-favorite-plastic-free-water-bottles).

Dan 4: Kupite odgovarajući filter za vodu, ako vaša voda sadrži nečistoće. Onda obećajte sebi da ćete se otarasiti flaširane vode za vaše dobro.

Dan 5: Otarasite se plastičnih kesa. Okrenite se ka omotima ili papirima od voska i torbama za grickalice, da bi ste se otarasili navike od plastičnih kesicama za sendviče.

Dan 6: Naviknite se da koristite sigurne kontejnere za odlaganje hrane. Za kompletnu listu, pogledajte ova ne- plastična rešenja za skladištenje hrane - http://www.rodalewellness.com/living-well/organic-living/plastic-free-food-storage.

Dan 7: Obrazujte sebe (i svoje prijatelje i porodicu) o važnosti izbjegavanja “BPA-free” plastike. Mnogi sadrže hemikalije koje se nalaze u istoj klasi kao toksične BPA.

 

Nedelja 2: Proberite svoje smeće

Dan 8: Krenite u okviru zdrave pameti. Praksa sabranosti će vas usmjeriti i u ovom trenutku olakšati vašu potrebu za kupovanjem toliko plastičnih " stvari." Što manje plastičnih stvari kupujete, manje ćete morati da izbacite kasnije.

Dan 9: Ponesite svoje lične kontejnere za odlaganje. Na taj način, više nikada nećete osjećati krivicu zbog  plastike (stiropor).

Dan 10: Ponovo upotrebite plastične kese iz kupovine koju već imate pri ruci. One su sjajne obloge za korpe za smeće.

Dan 11: Ispraznite male korpe u veću kantu, tako da ne morate da bacate kese koje vam služe kao obloge za manje korpe.

Dan 12: Postanite ljudski kompaktor smeća: Izcijepajte velike kutije pritiskom ili tako što ćete ih zgaziti, tako da vam može stanuti više u svaku kesu za smeće. Na taj način, koristite manje plastičnih kesa za otpad tokom vremena, a možete čak da ušteđeni novac ulažite u kontejnere za smeće.

Dan 13: Uložite napor prilikom kupovine da tražite proizvode sa najmanjom količinom pakovanja.

Dan 14: Održavajte vaše dvorište i baštu tako što ćete čuvati i kompostvati vaše odpatke od hrane, i na taj način ćete koristiti drastično manje velikih plastičnih kesa za smeće tokom godine.

 

Nedelja 3: Očistite svoje kupatilo

Dan 15: Riješite se mikroba. Provjerite etikete na proizvodima kao što su piling za lice i na vašoj trenutnoj pasti za zube i uvjerite se da su na listu sastojci kao sto su polietilen i polipropilen.

Dan 16: Napravite svoje proizvode za njegu kože. Zaboravite mikrobe. Za vrlo malo novca, možete sami spremiti svoja domaća netoksična sredstva za čisćenje i održavanje lične higijene.

Dan 17: Uklonite ftalate. Ove hemikalije se koriste za pravljenje mirisa, kozmetičkih proizvoda i proizvoda za ličnu higijenu, a uz to su i toksični. Izbijegavajte sve " mirise" ili "parfeme" koji sadrže ftalate.

Dan 18: Potražite više održive četkice za zube, koje vam omogućavaju da zamjenite samo glavu. Na taj način, nećete morati da bacite cijelu plastičnu četkicu kada je glava dotrajala.

Dan 19: U vašem kupatilu se nalazi veliki broj plastičnih flaša? Da biste ih smanjili, naučite kako da napravite sopstvene domaće proizvode za kosu.

Dan 20: Investirajte u sigurnije tuš zavjese za visekratnu upotrebu. Zamjenite vinil sa organskim pamukom ili čak verzijom konopa. Bonus: Konop je prirodno antimikroban, tako da se neće ubuđati.

Dan 21: Niste za to da izradite svoj sapun? To je u redu. Da biste izbjegli plastiku, izaberite netoksični bar sapun, umjesto flaširanih tečnih sapuna i kupki za tijelo. Dr. Bronner- ovi sapuni čak dolaze u biorazgradivim novinama!

 

Nedelja 4: Osvojite kuhinju

Dan 22: Ponesite svoju ličnu torbu za namirnice. Bilo koja velika torba će posluziti, ali ako hoćete da kupite neke nove, trazite torbe koje su od pamuka ili konopa. Još bolje, napravite jednu za sebe, i nemojte se zaustaviti samo na torbama za namirnice. Torbe možete lako napraviti od starih majica, gaza ili bilo kojih preostalih tkanina, samo ne zaboravite da ih ubacite u veš mašinu izmedju kupovina, kako bi hrana ostala čista.

Dan 23: Izbjegavajte soda boce tako što ćete napraviti svoja lična gazirana pića. Dodajte vaše omiljene ukuse i sokove u gaziranu vodu i gotovo.

Dan 24: Napravite svoju, bolju nego kupovnu " upakovanu" hranu poput jogurta. Toliko hrane dolazi u plastičnoj ambalaži koja izgledaju neodoljivo.

Dan 25: Koristite samo drveno ili metalno posuđe za kuvanje hrane. Nemojte da grijete hranu u mikrotalasnoj, držati plastičnu spatulu prema vrelom tiganju, jer će se isprati plastične hemikalije u hranu.

Dan 26: Skuvajte sami sebi kafu i ponesite je sa sobom. Kafe mašine imaju dosta plastičnih djelova, kao što su rezervoar za vodu i filter šolja.

Dan 27: Odličan je posao pravljenje kesa za višekratnu upotrebu. Napravite ih danas: Sledeći put kada odete u prodavnicu i zaboravite svoje kese, doći ćete u iskušenje da koristite plastične. Radeći " hod srama" do vašeg auta sa plastičnim kesama punim hrane može biti teško, ali nikada više nećete napraviti takvu grešku.

Dan 28: Priuštite sebi za završetak plastičnog čišćenja: Izadjite na sladoled i tražite kuglu. Dobićete poslasticu i izbijegavajte stiropor šolju i plastičnu kašičicu.

Izvor: http://ecowatch.com/

Pripremili: Anđela Đurđevac i Ivan Mijanović