7 vrsta plastike koje uništavaju naše zdravlje

Nalazi se svuda oko nas – u našim kućama, zidovima, vodovodnim cijevima, bocama i limenkama, prostirkama, stomatološkim plombama, sočivima za naočare, telefonima, automobilima i baštama i u još mnogim drugim stvarima. 

Pored razornog uticaja na zdravlje planete, uticaj plastike na ljudsko zdravlje je veoma štetno. Deceniju za decenijom smo gledali kako su stope raka dojke i prostate rasle, tako je i stopa nataliteta kod muškaraca opadala, mlade djevojke su ulazile veoma rano u pubertet, dječaci su postajali sve više hiperaktivniji i sve deblji. Svi ovi uslovi proizilaze iz više faktora, ali efekti plastike se ne mogu isključiti. 

Endokrini poremećaji su veza između opasnosti po ljudsko zdravlje i plastike. U ljudskom tijelu, endokrini poremećaji imitiraju akcije hormona estrogena. Oni poremete hormonski balans i mogu da stimulišu rast tumora u dojci, materici ili prostati. Oni mogu da utiču na plodnost, trudnoću, i još gore, mogu da utiču na fetus mješanjem sa testosteronom, ometaju normalan seksualni razvoj. Ovaj poremećaj nije često očigledan do odraslog doba i obuhvata povećan rizik od raka. 

Jedan od glavnih hemikalija koje se koriste za proizvodnju plastike je bisfenop A, ili BPA, endokrini poremećaj koji preovladava u velikom broju i širokoj upotrebi proizvoda, od kojih su najmanje plastične boce, plastika za hranu i piće i metalne konzerve. Toplota, ponovno pranje, kisjelost, i alkalnost izaziva BPA u plastici koja se luči u našu hranu i piće. Dalje, BPA se ispira u našim podzemnim vodama iz svih plastika koje se nalaze na deponijama. Konzumiramo BPA od svih riba koje jedemo, a koje su prethodno progutale svu tu plastiku koja je plutala po okeanu. U jednom istraživanju, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, otkrili su da 95% od uzorka urina sadrži neku količinu od BPA. To nam je u krvi, u majčinom mlijeku. Mala djeca su u najvećem riziku jer sve stavljaju u usta, dišu i piju više, u odnosu na svoju veličinu, a izlučuju otpad sporije. 

Zdravstveni rizici BPA su primjećeni  prvenstveno kroz testiranja na životinjama, a postoji polemika oko toga da li se na čovjeka može prenijeti rizik sa testiranja na životinjama. Međutim, mnogi od negativnih efekata BPA, kao što su rak, gojaznosti, dijabetis tipa - 2, pa čak i autizam, uočeno je da su se povećali u ljudskoj populaciji u poslednjih 50 godina, odražavajući uspon plastične potrošnje.

Iako je Uprava za hranu i ljekove utvrdila da su nivoi BPA bezbjedni, Sara Jansen, članica savjeta za odbranu prirodnih resursa, kazala je za“Mother Earth News, da "BPA treba smatrati kao opasnost za ljudski razvoj i reprodukciju sa jasnim dokazima neželjenih efekata." mnoge zemlje, uključujući SAD, zabranili su prisustvo BPA u bočicama. Zajednička zamjena često je bisfenol s ( BPS ), koji je takođe endokrini disruptor, i čini se da izaziva mnoge od istih problema kao BPA.

Polikarbonatske flaše vode, popularne među onima koji žele da minimiziraju plastična zagađenja, predstavljaju glavni izvor izlaganja ljudskog organizma BPA. Studije su pokazale da se BPA luči u vodi čak i na sobnoj temperaturi, a kada se izloži ključaloj vodi, BPA se luči 55 puta brže nego što je prije izlaganja toploti.

Još jedna klasa endokrinog disruptora se zove ftalat i takođe je  prisutan u plastičnim proizvodima koji sadrže PVC. Ftalati se koriste da omekšaju plastiku i mogu se naći u igračkama, dezodoransima

i šamponima, tuš zavjesama, kabanicama, pakovanjima hrane i u bezbroj drugih proizvoda. Ftalati su labavo vezani za plastiku i lako se  apsorbuju u hranu, pića i pljuvačku, i kao BPA, su često otkriveni u našim tijelu. Najzabrinjavajući uticaj ftalat ima na reproduktivno zdravlje kod muškaraca. 

Opasnosti od plastike nisu samo kod uzimanja hrane. Tokom industrijske proizvodnje plastike, sve vrste toksičnih hemikalija su oslobođene, od kojih su mnoge kancerogene ili neurotoksične. To bi uključivalo vinil hlorid, od PVC-a; dioksin i benzen, iz polistirena; i formaldehid, od polikarbonata. Mnogi od ovih toksina su poznati kao POP. Oni su veoma toksični, i kao plastika, oni ne nestaju tako lako.

Plastika dolazi u više varijanti, različite kombinacije smola i polimeri stvaraju plastike sa različitim svojstvima, i različite vrste plastika predstavljaju različite vrste opasnosti. Brojevi ugrađeni na većini plastike pokazuju od čega je plastika nastala, kako bi se pravilno reciklirala. (Realnost je da jedva 10% plastike se reciklira)

Ovde su najčešće plastike, po broju i nekim opasnostima koje one prouzrokuju.

1. PET: Polietilen tereftalat

PET se često koristi u komercijalno prodatim flašama vode, bocama bezalkoholnih pića, bocama sportskih pića i bocama za začin (kao što je kečap). Iako se generalno smatra "sigurnom" plastikom, a ne sadrži BPA, u prisustvu toplote može da nastane antimon, otrovan metaloid u hrani i piću, što može izazvati povraćanje, dijareju i stomačne čireve. Neke studije su pokazale da je iznos od 100 puta antimona u flaširanim vodama veći nego u čistim podzemnim vodama. Što je boca duže na polici ili izložena toploti ili sunčevom zračenju, više antimona je verovatno izlučeno u proizvod.

2. VGP:  Velika gustina polietilena

VGP se najčešće koristi u mlijeku i bocama za sokove, bocama deterdženta, bocama šampona, kesama, i u kutijama za žitarice. Kao i PET, takođe se smatra "sigurnim", ali je pokazano da luči estrogen hemikalije opasne po fetuse i maloljetnike.

3. PVC: polivinil hlorid

PVC može biti fleksibilan ili krut, a koristi se za vodovodne cijevi, za pakovanja hrane, pakovanja kolača, plastičnim dečijim igračkama, stoljnjacima, vinil podnim oblogama, prostirkama za dječje igre, i blister pakovanja (kao što je za ljekove). PVC- sadrži ftalat pod nazivom DEHP (DEHP proizvodi su zabranjeni u mnogim zemljama, ali ne i u SAD). Kod nekih proizvoda, DEHP je zamijenjen sa drugom hemikalijom, koja se zove DINP i koja je takođe pokazala da ima hormonskih poremećajnih svojstava.

4. LDPE : niske gustine polietilena

LDPE se koristi za suve vreće za čišćenje, hljeb torbe, novinske torbe, kese za proizvode i vreće za smeće, kao i "papirne" kartone za mlijeko i čašama za toplo/hladno piće. LDPE ne sadrži BPA, ali kao i kod većine plastike, može lučiti estrogene hemikalije. 

5. PP : polipropilen

PP se koristi za pravljenje posuda za jogurt, kontejnera za delikates hranu i izolaciju zimske odjeće. PP zapravo ima visoku toleranciju na toplotu i kao takva, luči mnoge hemikalije koje i druge plastike luče.

6. PS : polistiren

PS poznat kao stiropor, se koristi za čaše, tanjire, kontejnere za ambalažu, tašne za meso iz supermarketa, i pakovanja kikirikija. Polistiren može da luči stiren, kako se sumnja, kancerogen, posebno u prisustvu toplote (vrela kafa u čašama od stiropora) . 

7. Sve ostalo

Bilo koja plastična stavka koja nije napravljena od gore navedenih šest plastika je spojena kao # 7 plastika. Bilo koja plastika označena sa # 7 vjerovatno luči BPA i/ili BPS, obje moćni endokrini poremećaji, vezani za mjenjanje raspoloženja, rasta, razvoja, seksualne funkcije, reproduktivne funkcije, i puberteta. Sumnja se da povećava rizik reproduktivnih kancera, gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetisa tipa 2.

Opasnosti od gasova 

Opasnost od hemikalija u plastici nije ograničen na lučenjima iz boce i omotima za hranu. Drugi značajan izvor zabrinutosti je od gasova (takođe poznat kao gasiranje). Novi automobilski miris, ili miris iz novog tepiha, sintetičkih vlakana ili nove plastične igračke se zapravo zove gasiranje. 

Ono što se dešava hemijski, je da se isparljiva organska jedinjenja (VOC) isparavaju u vazduhu oko nas. Ovi gasovi su, u mnogim slučajevima, opasni po zdravlje ljudi. 

Ovi VOC uključuju aldehid, alkohole, plastifikatore, i alkane. PVC je verovatno najveći proizvođač gasa i on preovladava u domaćinstvima. Nakupljanje VOC u domaćinstvu (ponekad se naziva - sindrom zgrada) može da dovede do simptoma kao što su vrtoglavica, mučnina, alergije kože/oka/nosa/iritacija grla i astme. Dugoročna šteta može uključivati rak i bolesti srca. Toplota može da ubrza proces gasiranja.

Abeceda izbjegavanja plastike 

Očigledno rješenje za izbjegavanje plastične toksičnosti je da se izbjegne plastika. 

Nikada ne grijte i ne stavljajte plastične zdjele sa hranom u mikrotalasnu, to povećava lučenje hemikalija.

Izbegavajte kontakt sa BPA izbegavajući plastični omotač, plastične posude za hranu (upotrebite metalne ili staklene posude), i flaša za vodu za jednokratnu upotrebu (za višekratnu upotrebu koristite  ne- plastične ili boce koje ne sadrže BPA).

Potražite BPA-free na etiketi proizvoda (iako to nije garancija bezbjednosti, to bar ograničava izloženost BPA). Koristite metalne i drvene posude za jelo i kuvanje umjesto plastičnih. 

Potražite posude za vodu i hranu koje ne sadrže BPA. Izbegavajte ftalate tako što ćete prvobitno izbjegavati PVC proizvode. 

Potražite etikete na kojima piše phthalates-free. 

Kada  je to moguće, Air New proizvodi od plastike kao što su dušeci na naduvavanje, tepisi sa sintetičkim vlaknima, stolnjaci i igračke iznesite napolje na nekoliko sati da se  VOC raziđe. 

Izbjegavajte plastiku numerisanu sa  # 6 i # 7 kada god je to moguće.

Izvor: http://ecowatch.com/
Pripremili: Anđela Đurđevac i Ivan Mijanović